Морам да признам да је некада моје знање о творби речи било врло
површно, и иако не значи да је сада много боље, ипак је темељније. Разлог за то
је што сам ову област врло олако схватала.
Знала сам следеће чињенице:
·
Према настанку речи се деле на ПРОСТЕ, ИЗВЕДЕНЕ И
СЛОЖЕНЕ;
·
Начини творбе су: ИЗВОЂЕЊЕ, СЛАГАЊЕ, КОМБИНОВАНА ТВОРБА И ТВОРБА
ПРЕТВАРАЊЕМ;
·
ИЗВОЂЕЊЕ је
творба у којој се на творбену основу додаје суфикс (творбена основа + суфикс,
нпр. кућ+ица, зуб+ић, ков+ач);
·
СЛАГАЊЕ је просто срастање две речи у једну
(дан+губити, буба+мара, виси+баба); помоћу спојног вокала (југ+о+запад,
киш+о+бран, рук+о+хват); и ПРЕФИКСАЦИЈА (на+писати, пре+леп, на+жалост);
·
КОМБИНОВАНА ТВОРБА је грађење нових речи додавањем
суфикса и префикса (префикс+творбена основа+суфикс, нпр. до+врат+ак,
миш+о+лов+ка, без+бриг+ан, по+глав+ица);
·
ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ обухвата групу речи које прелазе
из једне врсте у другу, тако да се у овом случају говори само о готовим речима
и ту имамо типичне примере: млада девојка (придев) и млада (невеста –
именица); бивши, будући (глаголски прилози који се у споју с именицом
понашају као придеви).
Слободна сам да изјавим да је литература о томе коју сам користила и на
факултету врло штура. У Станојчићевој граматици неки примери за слагање и
комбиновану творбу се чак поклапају, а сам број примера је врло мали. Углавном
се врти одређен број примера, иако је потребно да се ова област подробније
објасни.
Проблем око комбиноване творбе је настао на такмичењу из српског језика
за основне школе када се појавио пример МРАВОЈЕД. Питање је било на који начин
је настала ова реч и сви ученици (а верујем и наставници) су одговорили
слагањем. Тачан одговор је био комбинована творба, где смо се сви нашли у чуду,
јер МРАВ+О+ЈЕД је СЛАГАЊЕ, зар не? На први поглед да, али кад мало боље
размислите, шта је то ЈЕД? Ако није љутња, онда је то само део речи или основа
глагола, али свакако није целовита реч са самосталним значењем. Зато то НИЈЕ
слагање, већ комбинована творба.
Шта то значи? Да ли онда ни кишобран, рукохват, сунцокрет такође нису
речи настале слагањем, већ комбинованом творбом? Изгледа да је тачно, а можда
се и варам. Још у основној школи, сећам се, учили смо да је то слагање. Кроз
цело школовање, памтим, ове речи су биле типичан пример за слагање, а сада,
одједном, у питању је нешто друго. Што је најгоре од свега, нема конкретних
примера, као ни објашњења за поменуте речи и начине њиховог настанка и све је
обавијено неким велом тајне. Постоји Клајнова „Творба речи“ која је темељнија, али
нећете ваљда очекивати да се тај уџбеник користи у основној школи. Интересује
ме зашто школски уџбеници нису поткрепљени већим бројем адекватних примера и
зашто творба речи није боље објашњена.
Након овог неспоразума ја ћу се мало озбиљније бавити овом тематиком и
нећу тако олако представљати поменуте примере и сличне без претходне провере,
али опет не знам да ли је то баш толико битно ученицима од петог до осмог
разреда. Зашто једноставно не кажемо да су те речи сложене, а како су настале и
није толико битно кад ни ми сами нисмо потпуно сигурни у то?
Како ја сад ученицима да објасним нулту морфему? И да су речи УВОЗ и
ИЗВОЗ настале извођењем (од УВОЗИТИ и ИЗВОЗИТИ па даље УВОЗ+ нулта морфема), а
да то није префиксација? МРАВ+О+ЈЕД+нулта морфема? Колико је то битно да знају?
И да ли су наша очекивања преамбициозна за тај узраст кад ни ми (или боље да
кажем ја?) нисмо потпуно сигурни у то (позивам се опет на Станојчићеву „жуту“
граматику коју користе студенти на факултету, а где се налазе дискутабилни
примери)?
Мислим да нормативна граматика мора да буде прецизније и једноставније
објашњена и да би неким областима требало да се позабави читав тим стручњака
док не дођу до прихватљивих решења која ће бити јасна свима.
